Pi­še: An­dri­ja Ra­du­lo­vić


Mak­sim Gor­ki svje­do­či ka­ko je An­ton Pa­vlo­vič Če­hov go­vo­rio o sve­tom uči­telj­skom po­zi­vu pril­ikom jed­ne po­sje­te svom ko­le­gi.
- Kad bih imao mno­go no­va­ca, sa­zi­dao bih ov­dje sa­na­to­ri­jum za bo­le­sne se­o­ske uči­te­lje. Zna­te, sa­zi­dao bih svi­je­tlu zgra­du-vr­lo svi­je­tlu, sa vi­so­kim so­ba­ma i ve­li­kim pro­zo­ri­ma. Tu bi bi­la div­na bi­bli­o­te­ka, ra­zni mu­zič­ki in­stru­men­ti, pče­li­njak, po­vrt­njak, voć­njak, tu bi se mo­gla dr­ža­ti pre­da­va­nja iz agro­no­mi­je, me­te­o­ro­lo­gi­je; uči­telj tre­ba da zna, sve, bra­te!
...Uči­telj tre­ba da bu­de ar­tist, umjet­nik, va­tre­no za­lju­bljen u svo­je dje­lo..“
Ko­li­ko je va­žan po­ziv uči­te­lja, opo­mi­nje nas isto­ri­ja- uči­te­lji­ca ži­vo­ta, ko je sve učio mla­de ca­re­vi­će , kra­lje­vi­će i ple­mi­će, pa će­mo se sje­ti­ti da je je­dan Ari­sto­tel bio uči­telj Alek­san­dru Ma­ke­don­skom !
Mla­dom Nje­go­šu, uči­telj je bio Si­ma Mi­lu­ti­no­vić Sa­raj­li­ja, ko­me je ka­sni­je vla­di­ka Ra­de po­sve­tio Lu­ču!
Nje­goš je otvo­rio i pr­ve ško­le u Cr­noj Go­ri, go­vo­re­ći da bez ško­le ne­ma ži­vo­ta!
Otac Ka­ra­ma­zo­vih pro­rok Fjo­dor Mi­ha­i­lo­vič Do­sto­jev­ski go­vo­rio je da se du­ša čo­vje­ka od­ma­ra uz dje­cu!
I za­i­sta, ni­šta kao svje­tlost slo­va ne raz­ne­se ta­mu ži­vo­ta i za­o­sta­lo­sti!
Da je uči­telj­ski po­ziv elit­ni , do­ka­zu­ju mno­ge bi­o­gra­fi­je po­zna­tih pi­sa­ca po­put Si­ma Ma­ta­vu­lja pr­vog pred­sjed­ni­ka Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Sr­bi­je, ko­ji je osta­vio zna­čaj­nog tra­ga i u cr­no­gor­skoj pro­svje­ti, za­tim Jan­ko Ve­se­li­no­vić, Đu­ra Jak­šić, Jo­van Du­čić, Vla­di­slav Pet­ko­vić Dis, Isi­do­ra Se­ku­lić,a dnev­nik su no­si­li i Jo­van Sker­lić, Mom­či­lo Na­sta­si­je­vić, Mi­loš Cr­njan­ski , De­san­ka Mak­si­mo­vić, Me­ša Se­li­mo­vić, Ri­sto Rat­ko­vić, Mir­ko Ba­nje­vić, Mi­o­drag Ću­pić, Ko­sta Ra­do­vić ...Ser­gej Je­se­njin je za­vr­šio uči­telj­sku ško­lu, kao i mno­gi po­zna­ti ru­ski i svjet­ski pi­sci po­put Ste­fa­na Ma­lar­mea, ali i ne­ki zna­čaj­ni fi­lo­zo­fi! Ra­do­je Do­ma­no­vić, či­je je pe­ro bi­lo oštri­je od ma­ča, bio je uči­telj­ski sin, na­stav­nik i slu­žbe­nik Mi­ni­star­stva pro­svje­te, kao i pje­snik Dra­go­ljub Fi­li­po­vić, ko­ji je bio ja­ko po­pu­la­ran iz­me­đu dva ra­ta..A tu je i je­dan od naj­po­zna­ti­jih sa­vre­me­nih pje­sni­ka Raj­ko Pe­trov No­go !
Va­so Pe­la­gić bio je uči­telj, na­rod­ni tri­bun i pro­svje­ti­telj, ujed­no naj­či­ta­ni­ji pi­sac svo­ga vre­me­na či­ju knji­gu i da­nas ima sko­ro sva­ka ku­ća.
Slav­ni pje­snik Ge­te, ko­ji je Nje­mač­ku di­gao na no­ge bio je mi­ni­star pro­svje­te, ko­ji je uči­telj­ski po­ziv u ovoj da­nas naj­ra­zvi­je­ni­joj ze­mlji Evro­pe uz­di­gao na naj­ve­ću dru­štve­nu ko­tu va­žno­sti i po­što­va­nja.
Sje­ti­mo se i pro­fe­so­ra Mi­lo­ja Pa­vlo­vi­ća, ko­ji je tog cr­nog 21.ok­to­bra 1941.go­di­ne u Kra­gu­jev­cu za­gr­lio svo­je đa­ke go­vo­re­ći dže­la­ti­ma : „Pu­caj­te, ja i sa­da dr­žim čas! „
Al­ber Ka­mi je u svo­joj be­sje­di pril­kom do­bi­ja­nja No­be­lo­ve na­gra­de za knji­žev­nost is­ta­kao za­hval­nost svom na­stav­ni­ku iz osnov­ne ško­le ko­ji ga je upu­tio u taj­ne slo­va i ži­vo­ta.
Ču­ve­ni pro­fe­sor Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta Ra­do­mir Lu­kić, svo­je­vre­me­no je po­di­gao spo­me­nik svo­me uči­te­lju!
Vi­to­mir Ni­ko­lić u svo­joj po­zna­toj pje­smi „Pi­smo uči­te­lji­ci“ po­ru­ču­je da ih je uči­te­lji­ca uz „hu­ku jed­nog stra­šnog ra­ta/ jed­nog pro­pa­da­nja „ uči­la da vo­le pti­ce, ži­vot, lju­de!
U Da­ni­lov­gra­du je pri­je ne­ku go­di­nu po­sta­vljen je­din­stven spo­me­nik u Cr­noj Go­ri- Spo­me­nik Uči­te­lju, u gra­du u ko­jem je ne­kad bi­la Uči­telj­ska ško­la, ko­ja je iz­nje­dri­la i one uči­te­lje ko­ji su od­bra­ni­li čast svo­je pro­fe­si­je i azbu­ke, kroz smut­na i tu­rob­na vre­me­na.
Mo­ja ma­len­kost, sa mo­jom užom i ši­rom po­ro­di­com bro­ji bli­zu dvje­sta go­di­na ra­da u pro­svje­ti Cr­ne Go­re i ši­re , što me po­ma­lo oba­ve­zu­je da se ja­vim i svim ko­le­ga­ma če­sti­tam Dan Uči­te­lja, jer naš po­ziv ,po­red sve­ga , odi­še eti­kom, hu­ma­no­šću i eli­ti­zmom. Ci­je­log ži­vo­ta čo­vjek se sje­ća svo­ga uči­te­lja i pr­vih slo­va!
( Autor je Pro­fe­sor
i knji­žev­nik )